1) Vladavina prava – Veoma ozbiljan i ambiciozan cilj, svakog modernog društva. Prilično dotrajala fraza u narativu, ali veoma zahtjevan korak, koji treba da iznjedri savremenu i modernu stvarnost. Počevši od kodifikacije zakonske legistlative uz poštovanje međunarodnih standarda i principa, preko reforme pravosuđa, put koji treba preći je dug i neizvjestan, sa velikim brojem izazova, čijim prevazilaženjem, država prelazi u sferu savremenih demokratija.

Borba protiv kriminala i korupciije je borba za život na zdravim osnovama, koja pored promjene zakonske legislatative obuhvata čitav niz reformi  koje trebaju da dovedu do tehnološkog i personalnog osavremenjavanja i preobražaja pravosudnog sistema.  Ukupna reforma pravno-političkog sistema je nezaobilazna karika na putu koji se mora preći da bi  izgradili demokratsko društva, bazirano na poštovanju prava i sloboda i ograničenju vlasti, kako bi sa novim alatima lakše uhvatili priključak sa savremenim svijetom.

2) Ekonomske reforme, su veliki izazov za novu Crnu Goru. Jednostavno svako održavanje ekonomskog siromaštva, iz bilo kog razloga, ali dominantno neznanja, nestručnosti i proizvodne neaktivnosti je neprihvatljivo za državu koja teži preobražaju i modernizaciji. Favorizacija znanja i stručnosti će sama opredijeliti dalje tokove u ovoj grani. Savremeni ekonomski koncepti ne poznaju prostor i trenutak, oni prepoznaju doraslog i kvalitetnog partnera. Nova tržišta, nove ekonomije, novi ili stari, a zaboravljeni resursi. Novi investicioni koncept, rebrending postojećih vrijednosti u moderne i atraktivne forme. Održivo i razumno poimanje izbalansirane ekonomije sa jednako značajnim težištima u proizvodnji novih vrijednosti i izvozu, kao i na turizmu i uslugama.

Savremeni koncept biznisa oslonjen na stabilnoj politici i sa velikom mobilnosti i slobodnoj i inovativnoj kreativnosti, koja uporište traži u otvorenim politikama i komunikaciji bez prepreka, sa najvećom stopom inkluzivnosti i solidarnosti, daje okvir velikog i šarolikog ekonomskog potencijala, koji ruši sve stereotipe starih promišljanja. Fakat 'Ekonomskog poentilizma' stvara mogućnost i osjećaj velike slobode u kreiranju mozaika 'malih ekonomija' koje u kumulativnom i konačnom smislu stvaraju preduslove ekonomskog blagostanja i bogatstva.

3) Reforma obrazovanja je 'Conditio sine qua non' (neophodan uslov) modernizacije i globalno konkurentnog opstanka Crne Gore. Naime, temeljno i solidno obrazovano društvo je preduslov svakog napretka. Ono koje to nije, hronično tavori u međuprostorima realnosti i svjetskog razvoja, sa velikom šansom da postane plijen retrogradnosti, anahronosti i okultnog, a ne stvarnog progresa.

Reforma obrazovanja ne podrazumijeva odricanje svoje kulture i tradicije, naprotiv! U dostojanstvenim kolektivitetima na platformi kulture i tradicije grade se savremeni aksiomi obrazovanja. Ono pored svoje širine, mora imati elemente i tendencije stvaranje upotrebne stručnosti. Orijentisanost u savremenom društvenom trenutku, sama determiniše i određuje fokuse obrazovanja i dovodi ga u savršenu harmoniju sa realnim životnim potrebama. Pri tome društveni 'korektiv' stalnim monitoringom ne dozvoljava da se preraste u preširoko i neinkluzivno obrazovanje. Sa druge strane se pazi da se preuskim i specijalizovanim obrazovanjem ne uskrati mogućnost sagledavanja širokih konteksta. Savremeni pristup, moderan koncept nastave, kvalitetni predavači, puna informisanost, kompetitivnost na zdravim osnovama, uz poštovanje specifične multikulturalnosti i multikonfesionalnosti našeg društva,  su nepohodni preduslovi za reformu obrazovanja. Kvalitet ove reforme i njena svrsishodnost i upotrebljivost, direktno će odlučivati o kvalitetu i dužini našeg trajanja.

4) Reforme u zdravstvu su sušta neophodnost, koja se mora što kvalitetnije realizovati, da bi crnogorsko zdravstvo moglo uhvatiti korak sa savremenim dometima medicine. To je djelovanje na dva kolosjeka. Jedan je modernizacija obrazovanja stručnog kadra, koje sebe mora vidjeti kao ravnopravno i kvalitetno obrazovano po uzoru njihovih evropskih kolega. Drugi kolosjek je realizacija i organizacija samog sistema, koji mora pokazati stručnu efikasnost, mobilnost i permanentnu dostupnost. Da bi se ovakav koncept mogao realizovati neophodno je uraditi:
a) Depolitizaciju zdravstva i uvođenje principa meritokratije, kvaliteta i institut 'Konkursa'
b) Decentralizaciju zdravstva tako da se fokus kvalitetne i stručne usluge prebaci sa KCCG na srodne ustanove u državi, koja bude u stanju da iznjedre dobre programe, ekipe i pojedince.
c) Edukacija je jedna od najbitnijih stavki, koja treba da bude preduslov konekcije crnogorske sa savremenom evropskom i svjetskom medicinom. Ova edukacija se mora realizovati kroz program obrazovne inkluzije i povezanosti sa modernim evropskim i svjetskim centrima.
d) Izrada strateških dokumenata, koji će svojom izradom i postojanjem determinisati razvoj medicinskih i zdravstvenih politika. Napomenućemo samo izradu Registara bolesti i pacijenata, Kliničkih vodiča, Osnovnog paketa usluga, Specifikacija cijene koštanja usluga, DRG sistem.
e) Digitalizacija sistema zdravstva itd...

5) Zaštita životne sredine i održivog razvoja je imperativ visoko postavljen na listi državne politike Crne Gore. Pojam 'Ekološke države', kojim je Crna Gora privukla svjetsku pozornost, se nekvalitetnom politikom pretvorila u svoju suprotnost. Ne poštujući osnovne principe ekologije, uspjeli smo da dovedemo mnoge eko sisteme do ivice opstanka. Čitav set mjera i radnji u agendi EU, predviđa sve neophodnosti potrebne da se doprinese očuvanju ekologije. Dovoljno je ispratiti tu magistralu u kontekstu inkluzivnih politika i već je veliki dio posla završen. Prostor je najskuplji crnogorski resurs, zato jer ga ima najmanje. Taj prostor je nagrađen raskošnom, privlačnom i atraktivnom prirodom. Količina ljepote prirode, koji nudi crnogorski prostor, korelira sa ekonomskim dobrostanjem, perspektivom i razvojem. Dakle sve ono što uradimo protiv tako koloritne i raskošne prirode, ustvari, radimo protiv sebe, naše djece i budućih generacija. Očuvanje klime, rječnih vodotoka, jezera, šuma i priobalja direktno će uticati na naš opstanak.

Ekonomski i svaki drugi razvoj našeg društva mora apsolutno voditi računa o zaštiti životne sredine za sadašnje i buduće generacije. Svi planovi održivog razvoja moraju za cilj imati iskorjenjivanje siromaštva i smanjenje razlika u životnom standardu, i treba da sadrže mjere za smanjenje i eliminaciju onih oblika proizvodnje i potrošnje koji nijesu u skladu sa održivim razvojem. Važno je mobilisati žene i mlade ljude da uzmu potpuno učešće u upravljanju zaštitom životne sredine i razvoju.

Pametna, ekološki i razvojno održiva valorizacija ovakve i ovolike količine ljepote i raznovrsnih prirodnih potencijala je neophonda ukoliko želimo miran opstanak i progres čitavog društva. Budućnost iskorišćavanja ovog resursa zavisiće od naše spremnosti da uložimo u njegovo očuvanje i razvoj.

6) Kreiranje uslova za stasavanje otvorenog demokratskog i građanskog društva je sama bit postojanja Civisa. Dakle, izlazak iz mraka podjela, stagnacije, konflikta, nacionalne ostrašćenosti je zadatak i misija Civisa. Kao alternativu nudimo razumijevanje, uzajamno poštovanje, empatiju i solidarnost. Ističemo i istrajavaćemo u nastojanju da relikti prevaziđenih razmišljanja i politika, kao što su partitokratija, nepotizam, klijentelizam, nejednake šanse za uspjeh i prosperitet, itd..., ostanu iza nas, a favorizovaćemo principe savremene demokratije, jednakih šansi za sve, meritokratije, uređenog evropski priznatog sistema vrednosti, kvaliteta, poštene kompetetivnosti, institut 'konkursa', slobodnog izbora, poštovanja svake različitosti i uvažavanje svačije privatnosti. Nikad i niko više ne može biti privilegovan zbog nacionalnog osjećanja i partijsko ideološke pripadnosti, isto tako niko zbog toga ne smije biti marginalizovan i potisnut iz stvarnosti. Građaninu se moraju vratiti njegova prava, obaveze i suverenitet. On je vlasnik ove države, njegova volja je vrhovna odluka i zapovijest. Njegov izbor je neprikosnovena društvena vrijednost najvećeg značaja, pa kada je i vlast u pitanju. Učinićemo sve što je u moći građanskog pokreta, da se prestane razmišljati u duhu socijalne patologije u kojoj su građani vlasništvo države, ne! Država je vlasništvo građana. Jednostavno, savremeno i svjetski aktuelno!

​